HOMEOPATIJA

 180

 2023-08-05

Reč "homeopatija" izvedena je iz grčkih reči  homoios (sličan) i pathos (bolest). Homeopatija postoji oko dve stotine godina. Utemeljivač homeopatije je nemački lekar Samuel Hahnemann. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, homeopatija je kao metod lečenja na drugom mestu u svetu. Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja podstiče (stimuliše) prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest (princip kauzalizacije). Odgovarajućim energetsko-informacionim transmiterom (lek; medijum koji nosi program korekcije) stimuliše se deblokada poremećenih zdravstvenih vektora unutar biofizičkog i biohemijskog prostora (vektori imunološkog sistema, metaboličkih procesa, međućelijske razmene, hormonalne harmonizacije, adaptabilnosti na okolinu, neurološkog sistema u kojem se odvijaju emocionalni i mentalni procesi). Dakle, cilj homeopatije je obezbediti ispravnu homeostazu (potreba ljudskog bića da održava stalnost parametara fiziološkog funkcionisanja organizma: telesna temperatura, krvni pritisak, itd.).

Osnovni pristup u homeopatskoj medicini jeste holistički pristup. Sama doktrina homeopatije zahteva da se čovek posmatra kao celina fizičkih, emotivnih, mentalnih i duhovnih karakteristika i da se kao univerzalna jedinka leči.

Principi homeopatije

Postoji nekoliko osnovnih principa koji trebaju biti ostvareni kako bi se uspešno primenjivala homeopatija:

• zakon sličnosti; slično se leči sličnim ili lat. Simila Similibus Curentur. Ključni princip homeopatije je "slično se leči sličnim".  Ako neka supstanca kod zdrave osobe izaziva određene reakcije, onda se s njom može izlečiti bolesnik koji pokazuje slične simptome. Na primer: čišćenje luka izaziva suze u očima i zapušenje nosa, a ti su simptomi slični nekim simptomima alergije na polen. Dakle, luk leči alergiju na polen kod takvih osoba.
• hijararhija simptoma; kako je to Hahnemnn u organonu rekao: "Pojedinačni simptom nije bolest sama isto kao što niti stopalo samo za sebe nije čovek". Totalitet je u stvari koncept, koji bi ako se posmatra površno, mogao dovesti do zaključka da se tu radi o jednostavnom skupu svih prisutnih simptoma u pacijenta, ali da bi se došlo do totaliteta simptoma moraju se prilikom evaluacije uzeti u obzir svi simptomi koji sačinjavaju sveukupnu sliku pacijenta na svim nivoima (telesni, emotivni i mentalni). Prilikom procene, prednost dobijaju individualni simptomi, često prema ključu: čudni, retki i neobični, sve zbog toga da bi se uočio totalitet simptoma koji se proteže kroz sve nivoe bića.
• zakon minimalne doze; zakon minimalnih doza se karakteriše korišćenjem što manjih doza leka da bi se stimulisao sopstveni mehanizam isceljenja organizma ljudi koji pokazuju takve simptome. Na primer, kafa u velikim dozama prouzrokuje nesanicu kod zdravih osoba, dok u vrlo malim dozama, što je iznenađujuće, može omogućiti pacijentu da ima prirodan san.
• zakon o potenciranju preparata; samo homeopatski potencirani preparati trebaju biti korišćeni prilikom homeopatskog tretmana,
• zakon o dokazivanju homeopatskih preparata; samo oni preparati koji su uspešno dokazani na ljudima smeju se upotrebljavati od strane homeopata
• teorija o vitalnoj sili; vitalna sila je ta koja upravlja funkcionisanjem čitavog živog organizma. U zdravlju je odgovorna za harmonično funkcionisanje tela, a bolest nije ništa drugo nego poremećeno stanje zdravlja vitalne sile.
• zakon o pojedinačnom preparatu; homeopatski preparati trebaju biti prepisivani samo kao pojedinačni (ne miksevi za koje niko u stvari ne može tačno da predvidi kako će delovati), jednokratno i u pojedinačnim dozama

Lekovi

Lekovi se prave od biljaka, minerala, životinja, od vitamina, alopatskih lekova, hormona, raznih tkiva ili od drugih izvora kao što su magneti, svetlost, boje ili zvuci (tada se zovu imponderabilije).

U homeopatiji je važno razređivanje i potenciranje. Razblaženja od 1 do 10 označena su rimskim brojevima X (1X = 1/10, 3X = 1/1,000, 6X = 1/1,000,000). Slično, razblaženja od 1 do 100 označena su rimskim brojevima C (1C = 1/100, 3C = 1/1,000,000, i tako dalje).

Razblaženje od 30X znači da je originalna supstanca razblažena 1,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000 puta.

Potenciranje: udaranjem rastvora 10 do 100 puta o elastično-čvrstu podlogu između svakog razblaženja dobija se pojačano, potencirano delovanje leka.

Homeopatski lek je vrlo razređena ali potencirana supstanca uzeta iz prirode. Svaki homeopatski lek poseduje sopstvenu, vrlo jasnu sliku onoga što može da leči. Uopšeno govoreći radi se o pacijentovom emocionalnom stanju i o jedinstvenim znakovima i simptomima bolesti.

Homeopatski lekovi deluju tako što podstiču odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile) jer ta sila je ponekad sklona zaboravu. Ovaj podsticaj će pomoći celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba. Cilj je da se osoba dovede do nivoa zadovoljavajućeg (optimalnog) zdravlja po merilima medicinskih i socioloških standarda na što je moguće efikasniji način tako da je taj nivo u saglasnosti sa starošću osobe koja se leči.

Homeopata daje jedan homeopatski lek u jednom trenutku, obično u obliku tablete, granula ili praška, koji treba da se rastvori u ustima, a postoje lekovi i u tečnom obliku. Petnaestak minuta pre i posle uzimanja leka ne sme se ništa stavljati u usta, čak ni voda, pasta za zube ili cigareta. Isto tako se preporučuje izbegavanje kafe, peperminta, nekih čajeva ili proizvoda koji sadrže mentol, eukaliptus, kamilicu ili kamfor, jer oni mogu da ponište (antidotiraju) delovanje leka. Osoba koja ima tegobe treba da bude sigurna da je razumela uputstva pre nego što završi posetu kod homeopate i pristupi upotrebi homeopatskih lekova. Ako pacijent treba da uzima homeopatski lek u toku nekoliko sledećih dana, tada dobijen lek treba da čuva na hladnom i tamnom mestu, daleko od bilo čega što ima jak miris (parfemi, deterdženti, ...), izvora magnetnih zračenja, rentgen uređaja i TV ekrana. Ako osoba pod homeopatskim tretmanom putuje, mora paziti da homeopatski lekovi ne prođu kroz kontrolu X zracima.